Oročena štednja — 500.250.000 RSD / 12 meseci

Kamata na oročenu štednju može biti fiksna (najčešće — celi rok ista stopa) ili promenljiva (vezana za EURIBOR ili NBS referentnu stopu — znatno ređe). Banke periodično objavljuju oglase sa "promo" stopama za novootvoren depozit, koje su 0,5–1,5% više od standardnih. Vredi pratiti — promo prozori traju 1–3 meseca.

Sve banke u Srbiji su pod sistemom obaveznog osiguranja depozita preko Agencije za osiguranje depozita (AOD). Štednja do **50.000 EUR** po fizičkom licu po banci je 100% pokrivena — ako banka padne, AOD ti isplaćuje glavnicu + pripadajuću kamatu do tog limita u roku od 7 radnih dana. Drugim rečima: do 50k EUR po banci nemaš rizik gubitka novca.

Po Zakonu o porezu na dohodak, kamata na štednju u Srbiji je oporeziva po stopi od **15%** (poreski obveznik je banka — ona ti odmah isplaćuje neto kamatu). Ovo je važno za pravo poređenje: efektivna neto kamata RSD štednje od 8% NKS je 6,8% (8 × 0,85). EUR štednja od 3,5% NKS daje neto 2,975%. Sve oglašene stope na Kreditmetru biće prikazane i u bruto i u neto formatu.

Pravilo palca: štedi u valuti u kojoj planiraš trošiti. Ako će ti novac trebati za kupovinu nekretnine ili vozila u dinarima — RSD štednja izbegava kursni rizik na strani potrošnje. Ako čuvaš novac kao "buffer" za putovanja, kupovinu u inostranstvu ili budući EUR trošak — EUR štednja ima smisla.

Realna istorijska poredba (poslednjih 10 godina): EUR/RSD je išao sa ~110 (2014) na ~117 (2026), prosečno 0,6% godišnje slabljenja dinara. Razlika između RSD štednje (~7% NKS = 5,95% neto) i EUR štednje (~3% NKS = 2,55% neto) je oko 3,4 procentna poena. Ako dinar slabi prosečno 0,6%/god, RSD štednja je istorijski bila profitabilnija na neto bazi. Ali to je istorijska statistika — naredne godine mogu biti drugačije.

Sigurna strategija za buffer od 3–6 mesečnih primanja: deli 50/50 između RSD oročene štednje (do 12 meseci) i EUR oročene štednje (12–24 meseca). Diversifikuje valutni rizik bez gubitka prinosa.

Da li je kamata fiksna ili promenljiva — fiksna ti garantuje stopu za ceo rok, promenljiva može da padne posle 3-6 meseca. Banke ovo ne ističu uvek u oglasu — uvek pitaj eksplicitno.

Da li je depozit revolving (automatski produžava na isti rok kad istekne) ili je single-period. Revolving je pogodno ako ne želiš da pratiš datume, ali ako tržišne stope padnu, automatski produžiš pod nepovoljnijim uslovima. Bez revolving-a, novac ti se vraća na tekući račun po isteku — pa ga sam reorocavaš.

Da li se kamata isplaćuje mesečno (na tekući račun) ili tek po isteku roka (kapitalizuje se i obračunava na ukupan iznos sa kamatom). Druga opcija je matematički povoljnija jer kamata raste na kamatu, ali prva je bolja ako želiš stalan mesečni cash flow.

Naknada za prevremeno razročavanje — po pravilu izgubiš celu ili većinu pripadajuće kamate. Neke banke imaju i fiksnu naknadu (npr. 1% glavnice). Ako postoji šansa da će ti novac biti potreban pre isteka, biraj kraći rok ili štedni račun bez oročavanja.

Trenutno radimo na agregaciji ponuda oročene štednje svih banaka u Srbiji — RSD i EUR varijante, fiksne i promenljive stope, sve dostupne ročnosti, naknade i porez. Cilj je live tabela rangirana po neto kamati (posle 15% poreza) gde u jednom pogledu vidiš stvarni godišnji prinos po banci.

Dok agregacija ne bude live, najbolja strategija je pratiti redovne objave NBS-a o prosečnim pasivnim kamatnim stopama na sajtu nbs.rs (sekcija Statistika → Kamatne stope), kao i mesečne newsletter-e najvećih banaka koje obično najpre objavljuju "promo" oročene depozite.